<< Uvod Uslovi korišćenja Unesi oglas Kontakt

Čar života je u ljubavi i radu

Datum: 04.11.2018.

Prof. dr Slobodan Čikarić Za 40 godina rada imao je 40.000 pacijenata obolelih od najteže bolesti. Profesor doktor Slobodan Čikarić, jedan od najuglednijih onkologa u Srbiji, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, izlečio je 28.000 ljudi, odnosno 70 odsto. Nažalost, 12.000 je umrlo, odnosno 30 odsto. Šta je život za čoveka koji je gotovo pola veka gledao neprekidno smrti u oči? Profesor Čikarić bez dvoumljenja odgovara: - Život je ljubav, rad i uživanje u radu. * Da li verujete da je pronađen lek protiv kancera, ali se iz nekih razloga krije, kako mnogi ljudi sumnjaju? - Ne verujem u to. Ne verujem zato što je tumor biološki sistem koji je stariji od čoveka. Jedan naučnik je (Roj Li Mudi) je 1923. godine otkrio je na kostima dinosaurusa tumor. Vidite, i dinosaurusi su umirali od tumora. A, kao što je poznato, dinosaurusi i čovek se nisu sreli u istoriji. To je veoma snažan dokaz da je tumor star, najverovatnije, koliko i život na zemlji. Tumor ne može da egzistira samostalno u nama. Istina, može u Petrijevim šoljama(na podlogama) gde kulture ćelija mogu da se razviju. Da bi živeo tumor, dakle, mora da ima domaćina. Bilo da se radi o životinji, biljci ili čoveku. On je svoje mesto za život pronašao. * Zašto nastaje tumor? - U genetskoj šifri ćelije nešto se poremeti, nešto što diriguje zdravim ćelijama. Posecite se na nož i signali će smesta početi da stižu kako bi se reparirala posekotina. Ćelije rade svoj posao, one se epitelišu. Kod tumora, zdrava ćelija pređe u bolesnu i tada se u genetskom kodu nešto poremeti, jer je stigao eksterni agens - neka spoljašna sila. Najčešće su to duvan, izduvni gasovi, jonizujuće zračenje, azbest, alfatoksin...Mnogo je agenasa na samom vrhu, a verovali ili, najopasniji je duvan koji sadrži kancerogene agense zbog kojih nastaje trećina svih malignih tumora. Dakle, 80 do 90 odsto kancera pluća nastaje zbog duvanskog dima. * Da li ste posle toliko godina rada i toliko pacijenata promenili odnos prema smrti? - Ima ljudi koji se nisu pripremali za situaciju da gledaju smrti u oči. A školovali su se za lekara. Mislim da je veoma važno znati da će vam tokom radnog veka umirati pacijenti. I to je bolno. Ali, i to je život. Život se sastoji od življenja i umiranja. Ljudi umiru od starosti, bolesti, u saobraćajnim nesrećama, ubiju se, ubiju ih... * Kako prihvatiti smrt? - Kao fakat u životu. Kao nešto u šta nema sumnje. Kao konačnu izvesnost. Kada je prihvatite, pomirićete se sa tim da ćete jednom umreti. I da je to normalno. * Da li ste ikada imali strah od smrti? - Ne. Izbegao sam smrti nekoliko puta i čini mi se da smo se nekako združili, smrt i ja. Bio sam kao dete u zbegu na Kozari kada sam joj prvi put pobegao, pa onda u Jasenovcu, zatim u nekim krečanama - i tu sam joj umakao. Za sada vodim 3 prema 1. * Da li se sećate kada vam je umro prvi pacijent? Za prvih pet godina mog posla, a tada sam radio u malom domu zdravlja u Dvoru na Uni, u Hrvatskoj, nisam imao nijedan smrtni slučaj. Kad sam došao u Beograd, na Institut za onkologiju, situacija je bila složenija. Sećam se prvog pacijenata koji mi je umro ali se tešim da se to dogodilo nekoliko godina kasnije. Zašto? Zato što su mladi lekari imali potrebu da sve daju od sebe da ne izgube pacijenta, pa sam se i ja silno trudio. Činio sam sve što je moglo da mu se produži život i da, ako je već tako, umre lekaru u drugoj smeni. * A, kada se to dogodilo? - Kada mi je umro prvi pacijent bio sam bolestan. Bukvalno bolestan! Ništa, baš ništa nije moglo da me oraspoloži. To se godinama kasnije nije promenilo. Samo je intenzitet varirao. Najteže je kad umre dete. Manje teško kada je to odrastao ili stariji čovek. Ali, uvek je teško. Posle svake smrti treba mi nekoliko dana da se oporavim. Moj život jednostavno preplavi crnilo. I nikakav događaj ne može da ga odagna...nego samo vreme. Protok vremena. * Na jednoj strani je strah od smrti pacijenta, na drugoj radost kad preživi? - Da, samo što je za tu radost potrebno mnogo vremena. Znate, ja ne znam koliko će da mi živi pacijent...Mogu da se radujem i da znam da sam mu pomogao tek posle izvesnog vremena, posle dve, tri, pet godina...Onda mogu da uživam u profesionalnoj satisfakciji. Ali za tugu i nesreću odmah saznam. Vidite, sve što je lepo treba čekati. Pa čak i u mojoj profesiji. * U šta verujete? -Prošao sam kroz predvorje pakla i u čudu sam da sam uspeo. Verujem da su u sve to bogovi( sa malim b, jer ja nisam vernik) umešali svoje prste da ne odem u pakao. Razmišljam kao i ostali o vasioni, svemiru, suncu i učini mi se isuviše čudnim da je sve to iznad nas i u nama nastalo samo od sebe, spontano. Tu mora da postoji neki organizovaniji sistem. Ali to nešto, ne bi se moglo pokazati kao bog koji je stvorio svoju sliku i priliku u čoveku. To ne mogu da zamislim. Ne mogu da zamislim boga koji ima svoj oblik, veličinu, izgled... Ali mogu da zamislim takav sistem u vasioni poput Velikog praska...



Broj posetilaca sajta:

hit counter

Uvod | Uslovi korišćenja | Unesi oglas | Kontakt

Oglase možete predati popunjavanjem obrasca na strani 'Unesi oglas'

Download browsera: Internet Explorer, Google Chrome, Mozilla Firefox, Opera, Apple Safari, Commodo Dragon